Da li vam se dešava da ne možete da se koncentrišete na posao, stalno gubite stvari, prekidate druge u razgovoru ili imate osećaj da je vaš um „kao na ringišpilu“? I dok mnogi za ovo krive današnji užurbani način života, sve više odraslih ljudi prepoznaje sebe u opisu ADHD-a.
ADHD kod odraslih zaista postoji i priznat je od strane vodećih svetskih zdravstvenih organizacija. Ovo nije „izmišljotina“ niti prolazni hir, već neurorazvojni poremećaj koji prati osobu kroz ceo život. Međutim, ono što je posebno zanimljivo jeste kako ga danas tumače najveći svetski autoriteti iz ove oblasti.
Viđenja savremenih referentnih stručnjaka
O ADHD-u danas postoje dva dominantna, ali prilično različita pogleda, koja zastupaju vrhunski stručnjaci.
1. Dr. Rassell Barkley – biološki pristup i izvršne funkcije
Dr. Russell Barkley, klinički profesor psihijatrije i jedan od najuticajnijih svetskih istraživača ADHD-a, ovaj poremećaj vidi pre svega kao biološki uslovljen problem sa samokontrolom i izvršnim funkcijama. Prema njemu, ADHD nije samo „poremećaj pažnje“, već nemogućnost da se ponašanje usmeri ka budućnosti. Kako često kaže, osobe sa ADHD-om znaju šta treba da urade, ali ne mogu da nateraju sebe da to i urade u pravom trenutku. U svojim brojnim knjigama, poput čuvenog priručnika „Taking Charge of Adult ADHD“, Barkley naglašava da se radi o duboko ukorenjenom neurološkom deficitu koji zahteva ozbiljan pristup, često uključujući i medikamente, ali i strukturne promene u okruženju .
2. Dr. Gabor Maté – biopsihosocijalni pristup i trauma
Sa druge strane, dr. Gabor Maté, kanadski lekar i autor bestselera „Rasejani umovi“ (Scattered Minds), nudi drugačiju perspektivu. Iako i sam ima dijagnozu ADHD-a, Maté smatra da je fokusiranje isključivo na genetiku prevaziđeno. Prema njemu, ADHD nije „nasledna bolest“, već reverzibilno stanje i razvojno kašnjenje koje korene ima u ranom detinjstvu .
„Geni nisu predodređenje, oni su samo predispozicija. Okruženje određuje da li će se ona aktivirati“, objašnjava Maté. On smatra da povećan stres u društvu i porodici, nedostatak emotivne povezanosti i rane traume doslovno oblikuju mozak osetljivog deteta, koje zatim razvija mehanizme „odvajanja“ (distrakciju) kao odbranu od nepodnošljive stvarnosti. Zato on kritikuje savremenu medicinu što često leči samo simptome, zanemarujući koren problema, a to je „toksična kultura“ u kojoj živimo .
3. Dr. Ned Hallowell – pristup zasnovan na snagama
Treći stub savremenog viđenja ADHD-a jeste dr. Ned Hallowell, psihijatar sa Harvarda i autor čuvene knjige „Pogonjen distrakcijom“ (Driven to Distraction). Njegov pristup je znatno optimističniji. Halovel, koji takođe ima ADHD, voli da kaže: „Ja ne lečim invaliditete, ja otpakujem darove“ .
On ADHD poredi sa „Ferarijevim motorom uz kočnice sa bicikle“ – ako ojačate kočnice, dobijate šampiona. Halovel se zalaže za pristup zasnovan na snagama. On smatra da osobe sa ADHD-om često poseduju izuzetnu kreativnost, intuiciju i sposobnost „hiperfokusa“. Njegov pristup lečenju podrazumeva stvaranje podržavajuće sredine, „konekciju“ sa drugima, fizičku aktivnost, kao i mudro korišćenje lekova i strategija za organizaciju, ali bez etiketiranja i stigmatizacije .
Diferencijalna dijagnoza – Šta još može da bude?
Postavljanje dijagnoze ADHD-a kod odraslih nije nimalo jednostavno. Iskusan psihijatar ili psiholog mora prvo da isključi niz drugih stanja koja se fantastično „maskiraju“ u ADHD. To su:
- Afektivni poremećaji (depresija, bipolarni poremećaj): problemi sa koncentracijom su česti, ali su vezani za epizode promene raspoloženja.
- Anksiozni poremećaji: kada ste u stanju stalne brige, mozak ne može da se fokusira.
- Poremećaji ličnosti: posebno granični poremećaj ličnosti, koji deli intenzivnu emocionalnu nestabilnost sa ADHD-om.
- Poremećaji spavanja (apneja, nesanica): hronični umor izaziva „maglu u mozgu“ koja oponaša ADHD.
- Poremećaji štitnjače i hormonski disbalans.
- Zavisnost od supstanci (alkohol, droge).
Zato je detaljan klinički intervju, koji uključuje i podatke iz detinjstva, nezaobilazan korak.
Kako se leči – ne samo Ritalinom
Lečenje ADHD-a je sveobuhvatno i najbolje rezultate daje kombinacija terapija, prilagođena konkretnoj osobi.
- Psihoedukacija: Prvi korak je razumeti šta ADHD jeste, kako utiče na vaš život i da niste „lenji“ ili „glupi“, već da vam mozak funkcioniše drugačije.
- Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT): Ovo je zlatni standard u ne-medikamentoznom lečenju. Pomaže u razvijanju strategija za organizaciju, upravljanje vremenom i kontrolu impulsa.
- Psihoterapija i promena navika: Rad sa terapeutom na uspostavljanju rutina, kao i redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i kvalitetan san, imaju ogroman učinak.
- Medikamenti:
- Stimulansi (metilfenidat – Ritalin, Concerta, ili amfetamini – Elvanse): I dalje su prvi izbor lečenja kod umerenih do teških formi, jer su najefikasniji, ali se doziranje mora pažljivo pratiti .
- Nestimulansi (atomoksetin – Strattera): Predstavljaju odličnu alternativu za one koji ne žele stimulanse, ili imaju rizik od zavisnosti. On deluje na noradrenalin, ali zahteva strpljenje – pun efekat se vidi tek nakon nekoliko nedeja .
- Antidepresivi (bupropion – Wellbutrin): Ponekad se koriste kao „off-label“ terapija, posebno kod osoba koje imaju i depresiju.
Zaključak
ADHD kod odraslih nije mit, već složeno stanje. Bilo da ga posmatramo kroz biološki okvir dr. Barklija, traumatski kontekst dr. Matea, ili snage koje ističe dr. Halovel, ključno je da se svakoj osobi pristupi individualno. Savremena psihijatrija danas nudi mnogo više od samih lekova – nudi razumevanje, strategije i put ka kvalitetnijem životu.
Ako se prepoznajete u nekim od opisanih simptoma, najbolji sledeći korak je potražiti stručnu pomoć i dobiti adekvatnu procenu. Jer, kako Halovel kaže, kada ojačate „kočnice“, taj „ferari“ zaista može da pobedi.